,

Super stvar ili obično sranje

19/08/2018

Postalo je mnogo važno da budeš srećan.

Sreća je nametnuta kao jedino prihvatljivo stanje i zato se svi silno trude da budu srećni. Tuga ponekad, ne. Zabrinutost, ne. Zbunjenost, ne. Očaj, ne.

Samo sreća.

Sreća.

Sreća.

Sreća.

Biti srećan. Budi srećan. Budi zauvek srećan. Uprkos svemu, srećan.

Ljudi se ubiše tragajući za srećom. I svi češće tužni nego srećni.

Danas poslepodne po najjačem Suncu vozila sam bicikl po glavnom putu bez kape na glavi. Da li zbog toga ili ko zna čega drugog, nešto mi je palo na pamet.

Kao svi, očekivala sam da će sreća doći kada dođu neke stvari koje sam dugo priželjkivala. I došla je. Ali je i otišla. Pa se onda ponovo vratila, pa je opet dugo nije bilo, pa se onda opet vraćala, ali se zadržavala nesrazmerno manje od vremena koje je provodila u odsustvu.

Već tada mi je postalo jasno da sreća neće nužno imati mnogo veze sa dolaskom svega onoga što priželjkujem. Samo će blinknuti, kao farovi auta koji upozoravaju da je murija u blizini, i onda će nestati.

Pre nego što sam skrenula u ulicu u kojoj živim, kraj mene je projurio teretni kamion i pošteno me sa onim kesama na kormanu zaljuljao. Kad je nalet prošao, videla sam da mi je jedna breskva ispala iz kese i skotrljala se u kanal. U kanalu je ležao pas. Udarila ga je u glavu, on se preplašio na smrt jer je spavao. Kad je omirisao da je sve bezbedno, nastavio je da spava sa tom breskvom naslonjenom na njušku spokojniji nego što je bio pre sletanja breskve u kanal.

Tad kad je ponovo zaklopio oči, siniluo mi je, tek tako, šta bi možda mogla da bude sreća.

Ovako nekako.

Izbor da nastaviš da mirno spavaš u kanalu kao da se ništa nije dogodilo, ili da se skloniš na drugo mesto daleko od breskve koja te pukla u njušku, sumnjičav i nervozan.

Dakle, sreća kao izbor da odlučiš šta ćeš sa sobom u datom momentu i malo preko toga.

Izbor da na primer budeš dobar čovek, umesto gad.

Izbor da budeš još bolji.

Izbor da voliš, umesto da mrziš. Da pružaš, umesto da otimaš.

Da zagrliš, umesto da guraš od sebe.

Izbor da odeš kad ti se ide, umesto da ostaješ i trpiš.

Izbor da menjaš, kad osetiš da te sve guši.

Izbor da sebe gradiš, umesto da se urušavaš. Da se uzdigneš, onda kada drugi misle da treba da pužeš.

Izbor da sanjaš. Da maštaš. Da probaš. Da se nasmeješ ili rasplačeš, ako ne uspeš, neki sledeći put hoćeš sigurno.

Izbor da slušaš muziku koju voliš. Da plešeš gde god poželiš, sa kim poželiš, koliko dugo želiš. Izbor da se družiš sa ljudima sa kojima želiš.

Izbor da budeš sa nekim ili sam.

Da uz sebe imaš psa ili mačku, ili oboje. Ili samog sebe.

Izbor da budeš oslonac.

Izbor da se osloniš.

Izbor da vodiš ljubav sa kim želiš, koliko dugo i strasno želiš. Izbor da prekineš kad misliš da je dosta.

Izbor da ništa od svog života ne uradiš.

Izbor da misliš da je i to nešto, jer “ništa” ne postoji baš kao što ne postoji ni promašen život.

Izbor da te baš briga kako se nešto tvoje drugom čini.

Izbor da se ne pravdaš i ne objašnjavaš.

Izbor da budeš svoj, makar ne bio ničiji.

Da pokažeš svoje mane, makar ti samo troje prišlo, a stotinu pobeglo.

Izbor da dok si ovde dišeš kako tebi odgovara, na mestu na kom ti odgovara, sa kim ti odgovara, plitko ili duboko, kako ti odgovara.

Izbor da propustiš ili zaustaviš krv u venama. Da živiš ili umreš  pre smrti upisane u čitulju.

E to bi mogla biti sreća. Mogućnost da praviš izbore i od svog života stvaraš super stvar ili obično sranje, kako ti već odgovara, a od sebe heroja ili tragičara jednog vremena, izbor je tvoj.

You Might Also Like